0

FAQ

O peletu

Od kada se pelet koristi?

Pelet potiče iz Kanade a u Evropi je u uporebi više od 15 godina. U Srbij intenzivnija proizvodnja i upotreba peleta počinje od 2008 godine.

Šta je to pelet ?

Pelet je ekološki čisto gorivo koje nasataje presovanjem ostatka od prerade drveta, ljuske oraha, lešnika, slame, papira,... bez dodavanja hemiskih sredstava, Pellets-peleti, kao gorivo dobio je naziv po načinu "pakovanja" pri čemu se rastresiti materijali pakuju u male valjke. Operacija se obavlja pomoću velikih mehaničkih presa. Pelet kao gorivo odlikuje: - potpuno automatizovan proces rada - jednostavno rukovanje i održavanje - odličan stepen iskorišćenja (i do 93%) - mala količina pepela 0,7 – 1 %, nekim slučajevima može koristiti i kao veštačko djubrivo - ekološki čisto gorivo, minimalna emisija CO2 i sumpora - nije potrebno svakodnevno loženje i čišćenje - lak i jednostavan transport i skladuštenje (vreće od 15 kg, 1 tone ili kamionski) Pelet se izradjuje u obliku valjčića prečnika 6 do 8 mm i dužine 1 do 3 cm. Kaloriska moć mu je oko 18 000 KJ/kg. Po kaloriskoj moći 1 litar lož ulja ekvivalentan je količini od 2 kg peleta. U praksi iz 1 kg peleta može se dobiti oko 5 kW energije za grejanje.



O uređajima na pelet

Da li Centrometal kotlovi mogu da rade na bio-pelet?

Ne, bio pelet veoma često u sebi sadrži sastojke koji su nepogodni (šećer, smole, ulje...) za proces sagorevanja i kao takvi nisu pogodni.

Koliko često se treba puniti rezervoar i čistiti kotao na pelet?

U zavisnosti od konstrukcije i korišćenja. Rezervoari peleta se najčešće projektuju tako da se pune jednom u sedam dana ali to zavisi i od konstrukcije. Čišćenje zavisi od potrošnje ali kreće se u intervalu od tri do sedam dana. Kvalitet goriva u najvećem broju slučajeva utiče na proces sagorevanja a samim tim i na vremenski interval čišćenja. U svakom slučaju čišćenje ove vrste kotlova je u mnogome lakše, čistije i jednostavnije u odnosu na čišćenje kotlova načvrsto gorivo. Pepeo kod pelet kotlova je više praškast (nešto poput pepela od cigarete) i nema neprijatan miris.

Kako rade kotlovi na pelet?

Princip rada i održavanja je dosta jednostavan. Gorivo se lagerije u rezervoaru koji se nalazi u samom kotlu ili eksterno dodat uz kotao. Iz rezervoara se pelet najčešće putem pužnog transportera dozira u ložište kotla gde u gorioniku sagoreva. Celim procesom nadgleda i upravlja elektronska regulacija. Regulacije su vrlo usavršene tako da se najveći broj njih može kontrolisati putem daljinskih komandi ili mobilih telefona. Ceo proces je automatizovan a samo je loženje i čišćenje ručno.

O gasu

Koliko je gas opasan?

Iskustva zapadnih zemalja, koji imaju veću tradiciju u korišćenju prirodnog gasa su da su nesreće prouzrokovane prirodnim gasom zauzimaju jedno od poslednjih mesta, zajedno sa nesrećama od groma a i ako se i desi nesreća, obično je posledica tzv. Ijudskog faktora, odnosno nepravilnog i nestručnog rukovanja gasnim aparatom. Osnovne opasnosti su pojave eksplozija i požara. Dešavaju se samo pri pojavi eksplozivne smeše (5-15% gasa u vazduhu) i inicijalnom paljenju. Samo tada dolazi do eksplozije. Opasnosti od eksplozije i požara mogu se preduprediti odgovarajućim merama. Nekoliko korisnih bezbednosnih saveta: - Kad osetite miris gasa u prostoriji odmah otvorite sve prozore i vrata zatvorite glavni zaporni ventil u KMRS; - U prostoriji u kojoj se oseća miris gasa ne ulazite sa zapaljenom cigaretom, otvorenim plamenom i ne izazivajte nikakvu varnicu paljenjem električnih prekidača i sl.; - Ako uzrok i mesto isticanja gasa ne možete naći i otkloniti pozovite distributera; - U slučaju požara, zemljotresa, poplave, odlaska na odmor i sl. pre napuštanja domaćinstva ZATVORITE GLAVNI ZAPORNI CEVNI ZATVARAČ (položaj ručice upravan u odnosu na cevovod) Poznavanje opasnosti koje mogu da nastanu prilikom nepravilnog rukovanja gasnim instalacijama, kao i mera bezbednosti koje mogu da se preduzmu da do toga ne dođe podjednako je važno za sve korisnike prirodnog gasa. Do gušenja gasom dolazi smanjenjem koncentracije kiseonika u vazduhu i povećanjem koncentracije gasa preko 5%, usled čega može doći do zagušljivosti. Kod trovanja prirodnim gasom, iako gas nije otrovan, dolazi samo u slučajevima kod sagorevanja u dimnim gasovima kad se javlja ugljen-monoksid koji prouzrokuje smrt u koncentraciji većoj od 0,2% u vazduhu i to u roku od 2 sata. Najozbiljniji nedostatak prirodnog gasa, kao energenta, svakako je opasnost od eksplozije. > Ukoliko dođe do oštećenja unutrašnje gasne instalacije kidanjem cevi odnosno u slučajevima naglog isticanja gasa, aktivira se blokadni ventil (može biti zaseban ili integrisan sa regulatorom pritiska) na vodu gasa u merno-regulacionoj stanici ili KMRS. Ovaj ventil zatvara dovod gasa i sprečava da se zatvoreni prostor napuni gasom i da se stvori eksplozivna smeša. U takvim situacijama, neophodno je zatvoriti slavinu u KMRS i obavestiti distributera na dežurni telefon. > Dugogodišnjim razvojem i stalnim povećanjem obima eksploatacije razvijale su se i mere bezbednosti, tehnička rešenja koja su gasne aparate učinila sigurnijim ali i tehnička kultura samih potrošača. Postoji niz preventivnih mera za sprečavanje nastanka eksplozivne smeše, tako da je korisnik apsolutno bezbedan ukoliko se pridržava svih preporuka. > Nepravilnom upotrebom i radom gasnih uređaja i dimnjaka može doći do opasnosti po korisnika. Distributeri gasa su dužni sa u skladu sa zakonskom regulativom, obavljaju redovnu tehničku kontrolu unutrašnjih gasnih instalacija kod domaćinstava jednom godišnje. Pregledom se utvrđuje stanje instalacija i uklanjaju nepravilnosti.

Koje su prednosti zemnog gasa?

Gasovito gorivo je skoro idealno gorivo. Njegove prednosti su: • dobro mešanje sa vazduhom; • velika brzina sagorevanja; • relativno jednostavni uređaji za loženje; • potpuno sagorevanje bez dima, čađi i čvrstih ostataka; • mogućnost pojedinačnog merenja potrošene količine; • ne zagađuje čovekovu okolinu. Kod određivanja finansijskog ekvivalenta gasa u odnosu na druge vrste goriva (čvrsto gorivo) treba uzeti u obzir i troškove manipulacije sa gorivom i šljakom, kao i gubitke pri pretovaru i skladištenju. U prednosti korišćenja prirodnog gasa spada i mogućnost poluautomatske regulacije izlaznih parametara (temperatura pećnice, sanitarne vode, vode u sistemu za grejanje i sl.) kao i odsustvo fizičkog napora korisnika.

Šta je to zemni gas ?

Zemni gas ili ispravnije rečeno prirodni gas je mešavina gasovitih ugljovodonika sa dominacijom metana. Lakši je od vazduha, bez boje, mirisa i ukusa. Zbog toga je obaveza distributera da prirodni gas u širokoj potrošnji odoriše, što se postiže dodavanjem odoranasa (tioetri i merkaptani). To su gasovi specifičnih i prepoznatljivih, malo neugodnih, mirisa koji se lako osete u gasnoj smeši. Obično se nalazi kao gasna kapa u naftnim nalazištima iako nije retko pronaći ga i bez prisustva nafte. Nakon dovođenja iz nalazišta na površinu prirodni gas se čisti od primesa vode i drugih gasova, nafte i mehaničkih nečistoća. Nakon pročišćavanja gas se transportuje gasovodima velikih prečnika u čijem sastavu su kompresorske stanice, skladišta, merne i regulacione stanice da bi se preko primopredajnih stanica sistemima distribucije transportovali do krajnjih korisnika. Za potpuno sagorevanje jednog kubika gasa potrebno je dva kubika kiseonika, sagorevanje je bez dima , čađi i nema pepela a takođe, u produktima sagorevanja nema sumpordioksida niti ugljenmonoksida, tako da se sagorevanjem ne prouzrokuje aerozagađenje. Prirodni gas - sadrži oko 90% metana (CH4), oko 4% viših ugljovodonika (etan, propan, butan..), 5% nesagorivih gasova (azot, ugljen-dioksid). Hemijska reakcija gasa sa kiseonikom iz vazduha uz pojavu plamena naziva se sagorevanje. Tom prilikom hemijski vezana energija oslobađa se u obliku toplote. Da bi proces sagorevanja mogao otpočeti i nesmetano se odvijati potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi: • gasovito gorivo odgovarajućeg kvaliteta • dovoljna količina kiseonika; • inicijalno paljenje smeše; Jako je bitno da se ispoštuje mogućnost samopaljenja na radnoj temperaturi i optimalno mešanje gasa i kiseonika; Prirodni gas možete sresti i pod nazivom zemni gas a mnogi ga zovu i samo metan. Danas se prirodni gas višestruko koristi kako u industriji tako i za komercijalnu upotrebu, široku potrošnju, za proizvodnju električne energije, kao sirovina u proizvodnji i za pogon motornih vozila. U zavisnosti od njegovog kvaliteta, osnovne termoenergetske karakteristike prirodnog gasa se kreću u sledećim granicama:Vobe indeks W= 44,6 do 54,0 [MJ/m3] Gornja toplotna moć Hg = 30,2 do 47,2 [MJ/m3] Donja toplotna moć Hd = 27,2 do 42,5 [MJ/m3] Relativna gustina d= 0,55 do 0,75 [kg/Sm3] Temperatura paljenja T= 595 do 640 [°C] Eksplozivna moć prirodnog gasa se kreće u granicama od 5 do 15 % količine gasa u vazduhu.

O gasnim uređajima

Za koji gasni uredja da se odlučim?

Danas je energija veoma skupa i zahteva racionalno ponašanje u njenom izboru i trošenju. Postavlja se pitanje koju vrstu gasnih aparata izabrati, od kog proizvođača i sa kojim nivoom regulacije i automatizacije. Odgovor nije jednostavan jer treba voditi računa o potrebama korisnika, visini investicionog ulaganja, mogućnosti kombinovanja sa alternativnim energentima i naravno kvalitetu aparata. Nekoliko korisnih saveta pri izboru: - Isključivo izabrati gasne aparate sa atestom proizvođača i atestom nacionalne institucije ovlašćene za Atestiranje uređaja ( u Srbiji je to Institut Mihajlo Pupin u Beogradu; Centar za gasnu tehniku) - Kod približno iste cene izabrati renomiranog proizvođača sa poznatim sertifikatima i obezbeđenim ovlašćenim servisom; proverite kod komšija i prijatelja ko je serviser za predmetni uredjaj kako je opremljen rezervnim delovima i alatom. Od toga u najvećoj meri zavisi koliko će ispravno i kako raditi vaš uredjaj. Nemojte zaboraviti da su to ipak tehnički uredjaji koji mogu stati iz bilo kog razloga. Takodje ukoliko ste u mogućnosti proverite firmu koja je davalac garancije i iskustva sa njima. - Izabrati aparat koji odgovara nameni ali i prostoriji u kojoj će biti smešten u pogledu lokacije, zapremine, ventilacije i bezbednosti; Veoma često se korisnici odaberu po preporuci nedovoljno stručnih osoba ili po principu "odgovara komšiji veljaće i meni" ali na žalost to ne mora da bude i dobro.

U čemu je razlika izmedju dimnjačkih i fasadnih kotova?

- stepen iskorišćenja - fasadni kotlovi imaju nešto viši stepen iskorišćenja.Koliko je viši zavisi od proizvodjača i modela - konstrukciono - Razlika u konstrukcijama kotlova je ta što fasadni kotlovi imaju u sebi ventilator na vrhu komore za sagorevanje pomoću koga izvlače dimne gasove iz komore za sagorevanje i imaju vazdušni presostat koji prati rad ventilatora dok dimnjački nemaju ventilator ali imaju termostat dimnih gasova radi bezbednosti odvoda dimnih gasova. - cene - cena fasadnih kotlova je nešto viša kada posmatramo samo kotao i to pre svega zbog konstrukcionih karakteristika. Medjutim kada se uzmu u obzir svi elementi koji su neophodni za rad i jednih i drugih kotlova dimnjački su znatno skuplji jer za rad fasadnih kotlova nije neophodan dimnjak dok kod dimnjačkih jeste a on ume da bude jako velika stavka - prostor u koji se smešta kotao - za dimnjačke kotlove važi da se moraju smestiti u tačno definisane prostore sa jasno definisanim dimenzijama, otvorima za dovod vazduha,... dok se fasadni kotlovi mogu smestiti u bilo koji prostor. U svakom slučaju se ni jedan od modela ne smeju smestiti u vlažne i prašnjave prostore kao i u prostore u kojima je moguće da se pojave zapaljive materije.

Kada je maksimalan stepen iskorišćenja gasnog kotla?

Maksimalan stepen iskorišćenja gasnog kotla je kada radi na maksmialnom opterećenju. Zapravo, brzina okretanja ventilatora je podešena tako da odgovara maksimalnom opterećenju - maksimalnom protoku kroz gasni ventil. Kotlovi novije generacije kao i svi kondenzacioni kotlovi imaju ventilatore koji imaju promenljivi broj i samim tim im se menja količina vazduha koji mse dovodi tako da je sagorevanje-iskorišćenje uvek na maksimumu.

Šta je to fasadni kotao a šta dimnjački kotlovi?

Po načinu rada kotlova kotlovi se mogu podeliti na dimnjacke i fasadne - tačnije kotlovi kod kojih se odvodjenje produkata sagorevanja i dovod svežeg vazduha za sagorevanje odvijaju prirodnom cirkulacijom (dimnjački kotlovi) i kotlovi kod kojih se odvodjenje produkata sagorevanja i dovod svežeg vazduha za sagorevanje odvijaju prinudnom cirkulacijom (preko ventilatora) i to su fasadni kotlovi Dimnjački kotlovi Ovi kotlovi za sagorevanje koriste vazduh iz prostorije u kojoj se nalaze. Njihova komora za sagorevanje je otvorena sa svih strana kako bi vazduh mogao nesmetano da ulazi u kotao. Takodje je bitno da prostorija u kojoj se nalazi bude odgovarajućih dimenzija ili da ima dodatne otvore za dovod svežeg vazduha. Ovi kotlovi zbog ovakve konstrukcije imaju nešto lošiji stepen iskorišćenja i u našoj zemlji se jako retko koriste. Dimni gasovi im se odvode putem dimnjaka koji mora biti otporan na produkte sagorevanja gasa i detaljno očišćen pre upotrebe. Oni se osim dimnjačkih zovu još i kotlovi sa otvorenom komorom ili kotlovi sa prirodnom promajom Fasadni kotlovi Ovi kotlovi imaju potpuno zatvorenu (zadihtovanu) komoru za sagorevanje. Dimni gasovi se izbacuju pomoću ventilatora koji se nalazi na vrhu komore za sagorevanje. Vazduh neophodan za sagorevanje se dovodi u komoru kao posledica podpritiska koji se javlja usled prinudnog izvlačenja dimnih gasova ventilatorom kroz specijalni dimovodni sistem. Ovi kotlovi se još nazivaju i kotlovi sa zatvorenom komorom ili kotlovi sa prinudnom cirkulacijom.

O gasnim instalacijama

Šta je MRS?

Merno-regulaciona stanica (MRS) - se ugrađuje na mestima predaje prirodnog gasa većim potrošačima. Najčešće je to za potrebe većih industrijskih potrošača ili naseljenih mesta. To je stanica opremljena aparaturom (ventil, zasun) i uređajima i opremom za merenje i regulaciju protoka (regulator pritiska i gasno brojilo) i uređajima sigurnosti, gde sa pritisak gasa snižava sa 8-12 bara na 2-4 bara.

Šta je to UGI ?

UGI je skraćenica od Unutrašnja Gasna Instalacija. Predstavlja instalaciju od gasne slavine pre KMRSa i završava se na vrhu dimnjaka na kome se odvode dimni gasovi. UGI mogu projektovati i izvoditi isključivo licencirani projektanti i izvodjači u skladu sa zakonskim propisima i nije dozvoljena nikakva zloupotreba, izmena ili prepravka bez prethodnog odobrenja distributera gasa.

Šta je to KMRS?

KMRS je skraćenica od Kućni Merno Ragulacioni Set. On je primopredajno mesto od distributera gasa do korisnika. On se postavlja na spoljnom zidu objekata ili kao samostojeći. Ima izgled žute kutije izradjene od lima sa prozorom od lima na kome distributer gasa može da očita stanje merača (brojila) gasa. Unutar KMRS-a se nalazi filter prilagodjen gasnim instalacijama, regulator gasa koji pritisak iz distributivne mreže prilagodjava potrebama potrošača u domaćinstvu (najčešće sa 4 bara na 30 mbara) i merač gasa koji očitava kolika je potrošnja gasa. Uvek se pre KMRS-a na gasnu instalaciju postavlja gasna slavina koja služi da se zatvori dovod gasa kod potrošača u slučaju potrebe (intervencija, havarija,...) i od te gasne slavine počinje UGI. Obeležavaju se sa slovom G i brojem u nastavku i brojem koji označava maksimalnu potrošnju za koju je definisan KMRS. Npr. G4 (najčešći u kućnim instalacijama) predstavlja KMRS sa maksimalnom potrošnjom od 4m3/h.